PLAKAO JE MESI, PLAKALA JE CELA ARGENTINA! Suze, zagrljaji i govor koji je sve slomio! (VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Lionel Mesi se emotivno oprostio od Argentine posle pobede nad Beninom 3:0, uz govor pred više od 85.000 navijača na Monumentalu.
- Kapiten je rekao da mu je najteže zbog oca Horhea i da će mu igranje za reprezentaciju zauvek ostati najlepša stvar u fudbalu.
Lionel Mesi više nije mogao da sakrije emocije.
Posle poslednje utakmice za Argentinu, pobede nad Beninom 3:0, kapiten je uzeo mikrofon pred više od 85.000 ljudi na Monumentalu i održao govor koji će Argentina dugo pamtiti..
Glas mu je drhtao, zastajao je između rečenica, a kada je počeo da govori o ocu Horheu, emocije su potpuno preuzele čoveka koji je dve decenije nosio dres svoje zemlje.
"Teško je danas nešto reći. Mnogo je emocija i mnogo toga mi prolazi kroz glavu. Prvo na šta pomislim je moj otac", poručio je Mesi, koji je u avgustu ostao bez oca.
U tom trenutku Monumental je utihnuo, a onda se prolomio aplauz. Mesi je pred sobom imao sliku cele karijere - od dečaka iz Rosarija koji je sanjao da obuče dres Argentine, preko najtežih poraza i izgubljenih finala, sve do osvajanja Kopa Amerike i Svetskog prvenstva. Poslednjih 21 godinu svog života proveo je jureći upravo taj san.
A onda je izgovorio rečenicu koja je posebno pogodila Argentince.
Mesi je priznao da će ga veoma boleti što više neće dolaziti da igra za reprezentaciju i da bi, kada bi mogao da bira, voleo da zauvek nastavi da dolazi. Za njega, kako je rekao, nema lepše stvari od igranja za Argentinu.
To nije bio govor čoveka koji odlazi ogorčen. Naprotiv.
Bio je to oproštaj čoveka koji je, posle svega što je prošao, konačno mogao da pogleda naciju u oči i kaže da je dao sve što je imao.
"Bio je ogroman ponos braniti ovaj dres više od 20 godina. Čak i u najgorim trenucima nisam prestajao da se borim i da budem tu", poruka je koja je možda najbolje opisala njegovu eru u reprezentaciji.
Monumental je plakao sa njim
Mesi je u govor ušao kao kapiten, ali je za nekoliko minuta pred čitavom nacijom postao samo Leo – čovek koji se oprašta od nečega što mu je bilo mnogo više od fudbala.
Na tribinama su bili njegova porodica, supruga Antonela, sinovi Tijago, Mateo i Siro, bivši saigrači i generacije argentinskih fudbalera koje su došle da mu kažu poslednje „hvala“.
Publika ga gotovo nije puštala da govori. Svaka duža pauza bila je praćena ovacijama i skandiranjem njegovog imena. Čak je i pre početka utakmice bilo jasno da ovo neće biti obično fudbalsko veče: tokom himne Mesi je pokušavao da ostane pribran, ali su mu suze same krenule niz lice. Pored njega bio je Lionel Skaloni, jednako pogođen trenutkom.
A kada je utakmica završena, emocije više niko nije pokušavao da sakrije.
Saigrači su ga grlili, protivnici su mu prilazili, a čak se i Enco Fernandes slomio tokom oproštaja. Monumental je u tim trenucima više ličio na mesto na kojem se oprašta čitava jedna epoha nego na fudbalski stadion.
Dao je sve, a Argentina mu je vratila
I kao da je sam Mesi želeo da poslednje veče bude savršeno.
U poslednjoj utakmici za Argentinu postigao je gol iz penala i asistirao za pogotke Nikolasa Otamendija i Nika Paza. Time je stigao do 126 golova u reprezentativnom dresu, a oprostio se kao igrač sa rekordnih 208 nastupa za Argentinu.
Ali ono što će se pamtiti nije samo statistika.
Pamtiće se trenutak kada je Mesi tokom himne brisao suze. Pamtiće se hiljade ljudi koji su mu pevali ime. Pamtiće se autobus koji je prolazio kroz more argentinskih zastava dok je Leo kraj prozora pokušavao da sakrije emocije. Pamtiće se ogromna "desetka" sa porukom „Gracias“ u njegovom Rosariju. I pamtiće se Monumental koji je poslednji put pevao za svog kapitena.
Posle svega, Mesi se osvrnuo i na jedan od najlepših trenutaka karijere - povratak na Monumental posle osvajanja Svetskog prvenstva. Rekao je da je to bio jedan od najboljih dana njegovog života i da ga i danas obuzmu emocije kada pogleda snimke tog slavlja.
"Neka budu ujedinjeni"
I dok je on odlazio, ostavio je poruku onima koji ostaju.
Mesi je govorio o budućnosti reprezentacije i potrebi da novi tim bude snažan i ujedinjen. Znao je da više neće biti na terenu da rešava probleme, ali je želeo da ostavi poslednji savet generaciji koja dolazi posle njega.
Nije otišao ljut. Nije otišao ogorčen. Otišao je kao čovek koji je prešao ceo put - od najtežih dana i kritika do statusa svetskog šampiona.
A onda je nebo iznad Monumentala zasijalo u njegovu čast.
Dronovi su formirali posebne prizore posvećene Mesiju, dok je argentinska pevačica Soledad Pastoruti izvela "Brindis". Stadion je još jednom zapevao, a čovek zbog kojeg je sve to organizovano stajao je na terenu, okružen porodicom i saigračima.
Argentina je te noći dobila poslednjih 90 minuta svog Mesija.
A onda je došao trenutak kada je najveći deo zemlje zaplakao zajedno sa njim.